U sredu, 20. marta 2024. godine Ogranak SANU u Nišu organizuje javno predavanje
Kalendarska reforma Milutina Milankovića
(gregorijanski vs. modifikovani julijanski kalendar)
predavač će biti akademik Zoran Knežević, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Predavanje počinje u 12 h, u Ogranku SANU u Nišu u Multimedijalnoj sali, Univerziteta u Nišu, broj 8 (Univerzitetski trg 2).
Sažetak predavanja: problem kalendara i njegove upotrebe u svakodnevnom životu biće sagledan prvo sa astronomskog stanovišta, polazeći od nekih osnovnih činjenica o kretanju planete Zemlje i promenljivosti vremenskih jedinica – dana, meseca i godine – koje se koriste za pravljenje kalendara. Zatim će biti dat kraći istorijski osvrt na razvoj kalendara uopšte, od sumerskih i vavilonskih lunisolarnih, do egipatskog solarnog kalendara, da bi nešto detaljnije bio predstavljen julijanski kalendar i njegovo jednostavno interkalaciono pravilo prestupne godine. Gregorijanska kalendarska reforma iznedrila je kalendar koji najveći deo sveta i danas koristi, da bi modifikovani julijanski kalendar, predložen od strane našeg naučnika Milutina Milankovića, dodatno otklonio neke manjkavosti gregorijanskog standarda i ponudio rešenje koje bolje prati prirodno kretanje naše planete u znatno dužem vremenskom razdoblju. Na kraju, biće pokazano kako se može napraviti praktično „idealan” kalendar, ali i objasniti zašto je to zapravo nepotreban i zaludan posao.
Zoran Knežević, astronom, diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njegova matična naučna oblast je astronomija (nebeska mehanika), a glavni naučni doprinos pripada oblasti teorije kretanja malih tela Sunčevog sistema. Spada u red najvećih poznavalaca malih tela Sunčevog sistema u svetu.
Od 1973. do 2016. godine radio je na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, gde je obavljao niz različitih istaknutih funkcija. Direktor Opservatorije bio je od 2002. do 2014. godine. Držao je nastavu na doktorskim studijama Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Objavio je veliki broj naučnih i stručnih radova, održao veći broj predavanja po pozivu, bio član više nacionalnih i međunarodnih ekspertskih timova, komisija i naučnih odbora, rukovodilac projekta „Dinamika tela Sunčevog sistema” (F-187) SANU i srpskog dela FP7 projekta „Stardust” evropskog Marie Curie programa, rukovodilac radnog paketa evropskog FP7 projekta „BELISSIMA”, i rukovodilac i recenzent mnogih naučnoistraživačkih projekata. U periodu 2010–2016 više puta je boravio na Univerzitetu u Pizi, gde je radio na istraživanjima u okviru Akademijinog projekta F-187 vezanog za uticaj negravitacionih efekata na strukturu asteroidnih familija u faznom prostoru sopstvenih elemenata kretanja, ažuriranju klasifikacije asteroida u familije, analizi statističke značajnosti malih familija i određivanju starosti rezonantnih i kompleksnih familija.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke) izabran je 2009. godine, a za redovnog 2015. U Akademiji je obavljao značajne funkcije. Bio je zamenik sekretara Odeljenja za matematiku, fiziku i geonauke (2015−2020), predsednik Akademijskog odbora za nauku SANU (2017−2022), Generalni sekretar SANU (2020–2023). Član je Akademijskog odbora za nauku, Akademijskog odbora za dinamiku klimatskog sistema Zemlje i delo Milutina Milankovića. Član je više međunarodnih i srpskih astronomskih organizacija. Odlukom Međunarodne astronomske unije jedan asteroid nazvan je po njemu – 3900 Knežević. Član je sledećih stručnih udruženja: International Astronomical Union (president of Commission 7 for Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy 2009–2012); American Astronomical Society (Division for Planetary Sciences, Division for Dynamical Astronomy); Društvo astronoma Srbije; Društvo fizičara Srbije
Akademik Zoran Knežević bio je urednik značajnih naučnih publikacija: Serbian Astronomical Journal, glavni i odgovorni urednik (2002‒2014), Publications of the Astronomical Observatory of Belgrade, glavni i odgovorni urednik (2002‒2014); kourednik više zbornika radova međunarodnih naučnih skupova.
Za svoj naučni rad dobio je, između ostalih, i sledeća priznanja i nagrade: Nagrada za doprinos razvoju Astronomske opservatorije (1996, 2017); Nagrada za naučni rad Astronomske opservatorije (2013); Asteroid (3900) Knežević
Akademik Zoran Knežević izabran je 2023. godine za predsednika SANU.