Astronomsko društvo “Alfa” iz Niša , osnovano je 12.04.1996. godine. Prvobitan naziv Društva bio je: Astronomsko društvo Niš. Sadašnji naziv Društvo nosi od godišnje skupštine održane 03.03.1997. godine. Predsednik Društva je redovni profesor dr. Dragan Gajić , univerzitetski nastavnik na predmetima astrofizike i teorijske mehanike na Odseku za fiziku Prirodno matematičkog fakulteta u Nišu.

Kako je nastalo Društvo?

Grupa astronoma amatera, entuzijasta, koji su se od ranije interesovali za astronomiju kao nauku, pri tom stekavši iskustva kroz učestvovanje u mnogim astronomskim posmatračkim akcijama u okviru Istraživačke Stanice Petnica i Mladih istraživača Srbije, početkom 1996. godine osniva Inicijativni odbor Društva. Pošto hrabre i smele sreća prati, stigao nam je i prvi dar sa neba – kometa Hjakutake. Organizovano je javno posmatranje komete u niškoj tvrđavi u kojem je učestvovao veliki broj građana. Prvi predsednik društva bio je dipl. ing Zoran Sekulić .

Šta je sve prethodilo osnivanju Društva 1996. godine?

Jedan broj ljudi krajem šesdesetih i početkom sedamdesetih bio je organizovan u vidu podružnice beogradskog Astronomskog društva “Ruđer Bošković”. Njihov rad se vremenom polako gasi, te sada i ne znamo ko su tačno bili pojedinci u ovoj podružnici. Nažalost, ova podružnica nije ostavila određeniji trag svog delovanja. Desetak godina kasnije grupa profesora i studenata Studijske Grupe za fiziku pri niškom Filozofskom fakultetu, osniva tzv. Astronomsko i geofizičko društvo pri svom fakultetu. Takođe, i ovo društvo nije iza sebe ostavilo neki dublji trag, mada se za razliku od ovog prvog, pojedini članovi tog ranijeg društva interesuju za naš sadašnji rad. I ovo društvo ubrzo se gasi samo do sebe, usled generacijkog toka i materijalnog statusa. I konačno, sredinom osamdesetih godina, pri tadašnjoj lokalnoj organizaciji Mladih istraživača u Nišu, osniva se astronomska sekcija. Svi tadašnji članovi su bili učesnici astronomske programske akcije počev od 1982. godine i sa nekoliko posmatračkih akcija i popularnih predavanja delovali sve do 1987. godine.

Šta je urađeno do sada?

Počev od maja 1996. godine pa sve do danas, održan je veliki broj popularnih predavanja, višednevnih astronomskih škola, javnih posmatranja i višednevnih posmatračkih akcija. Teme predavanja su bile raznovrsne, počev od teorija nastanka Vasione, preko njenih modela, Sunčevog sistema, Sunca, kometa, meteora i meteorita, pa sve do multimedije u astronomiji.

Pored predavača iz redova članova našeg Društva predavanja je odrzao i veliki broj predavaca iz Beograda. Predavanjima prisustvuje i do više od stotinu slušalaca u proseku i vremenom se taj broj ustaljuje. Tačnije, astronomske škole su održavane počev od jula 1996. godine (u trajanju od pet dana), zatim krajem marta i početkom aprila 1997. (u trajanju od četiri dana) i krajem maja 1997. godine. Sve ostalo su bila, što se predavanja tiče, jednodnevna dešavanja. U toku ovih svojih aktivnosti, naše Društvo se omasovilo novim članovima i u toku narednih godina.

U sklopu škola vršena su i praktična posmatranja teleskopom i obuka rada na njemu. Pored toga učesnici su upoznavani sa izgledom sazvežđa na nebu odnosno sa osnovama astrognozije. Osim pomenute prve akcije Društva posmatranja komete Hijakutake, organizovana su javna posmatranja komete Hejl-Bop, u okviru martovske škole 1997, kao i posebno iz niške tvrđave. Tom prilikom vršena su i fotografska snimanja ove komete.

Mora se istaći da su članovi Astronomskog društva “Alfa” među prvima snimili ovu našu veličanstvenu nebesku gošću. Snimanja su vršena samostalno, uz vlastitu fotografsku opremu i foto-materijal. Lokacije odakle su vršena snimanja, osim spomenute niške tvrđave u samom centru grada, bile su uglavnom u široj okolini grada. Neka snimanja vršena su i sa lokacije Istraživačke Stanice Petnice kod Valjeva. Prve fotografije komete napravljene su već u julu 1996. godine.

U avgustu 1996. godine grupa naših članova po prvi put na poziv Istraživačke Stanice Petnica učestvuje u posmatračkoj akciji praćenja aktivnosti meteorskog roja Perzeida na Debelom Brdu kod Valjeva. Time zvanično i počinje naša, dosad jako uspešna saradnja. Decembra iste te godine naša meteorska posmatračka ekipa organizuje prvu višednevnu posmatračku akciju na Kameničkom Visu kod Niša iz prostora radarske osmatračke stanice Republičkog Hidrometeorološkog Zavoda Srbije, koji nam izlazi u susret.

Vršeno je posmatranje aktivnosti meteorskog roja Geminida, a rezultati su odmah obrađeni i poslati IMO-u, međunarodnoj meteorskoj organizaciji sa kojom ćemo i nadalje sarađivati. Sledeća samostalna akcija takve vrste je organizovana godinu kasnije, tačnije u novembru 1997. godine. Tom prilikom organizovano je posmatranje meteorskog roja Leonida. Mesto odakle su vršena posmatranja i gde se boravilo u toku dana je ostalo isto.

U zimskim uslovima izuzetno niskih temperatura, nekolicina posmatrača je hrabro “odradila” svoj deo posla, tako da nisu izostali i pored lošeg vremena, dobri rezultati. U planu su i druge posmatračke akcije koje polako postaju redovna aktivnost Astronomskog društva “Alfa”. U cilju nam je i što veće povezivanje na polju rada i razmene iskustava, sa svim ostalim srodnim društvima, institucijama i organizacijama. Sve dalje aktivnosti i rezultate AD “Alfa”, kao i neke druge astronomske zanimljivosti, ubuduće možete videti na ovom sajtu.

Materijalno i finansijsko stanje Društva

Društvo od oktobra 2001. godine raspolaže svojim instrumentom, zahvaljujući najvećim delom donaciji Skupštine Grada Niš, te zahvaljući pomoći Unije privatnih pekara Niša i pojedinih naših članova. U pitanju je refraktorski teleskop prečnika objektiva 104 mm. Sva angažovana oprema i potrebna finansijska sredstva, do tada, poticala su samo od članova Društva.

U planu Astronomskog društva “Alfa” je da putem sponzorstva i donatorstva i dalje radi na osavremanjavanju svojih radnih sredstava.

Niška gradska opservatorija

Kao dugoročan cilj Društva, postavljen je plan osnivanja opservatorije. Škole astronomije će i dalje ostati jedan od vidova aktivnosti AD “Alfa”. Među njima će se i dalje planirati i izvoditi pojedinačna predavanja, nadamo se uz, stručnu pomoć naših vodećih astronoma, kao i javna posmatranja. Drugi vidovi aktivnosti bi bili planirani u odnosu na predstojeće događaje npr. meteorski rojevi, pomračenja Sunca i Meseca, …