Svi oni koji ostanu budni u noći između nedelje i ponedeljka, 28. septembra, imaće priliku da posmatraju totalno pomračenje (super) Meseca, naravno ako oblaci ne pokvare zabavu.
Mnogima je verovatno već poznato da se pomračenja dešavaju onda kada se Mesec, Sunce i Zemlja nađu na istoj pravoj. Ako se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca nastaje pomračenje Sunca, a ako se u sredini nalazi Zemlja tada nastaje pomračenje Meseca. Mesec se pomrači kada uđe u Zemljinu senku. Ova senka ima oblik konusa pošto je svetlosni izvor, Sunce, mnogo veći od naše planete. Senka je u proseku duga 1,4 miliona kilometara, a na srednjoj razdaljini Meseca od Zemlje ima prečnik od oko 9 hiljada kilometara. U senku Mesec može ući samo u vreme punog Meseca, ali ne uvek. Zbog međusobnog položaja orbita Meseca (oko Zemlje) i Zemlje (oko Sunca) on najčešće prolazi ispod ili iznad senke. Da bi došlo do pomračenja, nepohodno je da u vreme punog Meseca, Mesec dospe blizu ravni ekliptike tj. blizu svog čvora. Kako je prečnik senke dosta veći od prečnika Meseca (3500 km) nije neophodno da se ova tri tela nađu u istoj ravni već pomračenje može nastupiti i onda kad je Mesec malo ispod ili malo iznad ravni ekliptike.
Za razliku od potpunog pomračenja Sunca, koje je moguće videti samo sa uskog područja totaliteta, pomračenje Meseca vidljivo je gotovo sa cele zemljine polulopte na kojoj je tada noć. Tok pomračenja odvija se relativno sporo pa se u događaju može uživati i po nekoliko sati.
Pomračenje počinje ulaskom Meseca u Zemljinu polusenku. Kao Sunce nije tačkasti izvor svetlosti, oko Zemljine senke prostire se raspršujući konus polusenke (penumbra) koja se golim okom gotovo i ne primećuje. Dalje, iz polusenke Mesec ulazi u senku (umbra) i to svojim levim krajem, okrenutim ka istoku (posmatramo sa severne polulopte Zemlje). Tada se na Mesecu opaža senka Zemlje koja sve više raste, a Mesec dobija izgled srpa. Terminator pomračenja je luk kruga senke i razlikuje se od terminatora Mesečvih faza koji ima izgled poluelipse čija je velika osa jednaka prečniku Meseca. Kad senka dodirne suprotni, zapadni, kraj diska nastaje totalno pomračenje. Nakon toga, Mesec polako izlazi iz senke a zatim i polusenke. Tada pomračenje završava.
U zavisnosti od položaja mogu nastupiti i različiti tipovi pomračenje, tj. neke od ovih faza mogu izostati, pa tako nastaje delimično pomračenje Meseca, a može se dogoditi i da Mesec prođe samo kroz polusenku i takvo „delimično“ pomračenje je gotovo i nemoguće primetiti.
Najduže totalno pomračenje nastaje ako se trenutak punog Meseca poklopi sa totalnim pomračenjem i može trajati 1 sat i 44 minuta. Ceo tok pomračenja, od ulaska do izlaska iz polusenke tada traje više od pet sati.
Iako je pomračenje Meseca vrlo zanimljiva pojava ono, za većinu ljudi, nije atraktivno kao pomračenje Sunca. Međutim, jedna pojava koja nastaje tokom pomračenja je vrlo atraktivna i privlači pažnju mnogobrojnih posmatrača. Za razliku od Sunca, koje tokom pomračenja potpuno nestane, tokom pomračenja Meseca on ne nestaje potpuno već često njegova boja postaje tamno crvena. Isti procesi koji boje nebo naše planete u plavo “kradu” fotone plave svetlosti i kroz atmosferu naše planete i do Meseca stiže najviše fotona crvene svetlosti. Kao posledica ovog rasejavanja plave svetlosti u senci koju naša planeta baca ima više fotona crvene svetlosti i Mesec postaje crven. Primećeno je da izgled i nijansa Zemljine senke na Mesecu i njihova promena u toku pomračenja zavise od sastava atmosfere, ali i od Sunčevih aktivnosti.
Predstojeće totalno pomračenje Meseca počeće u ponedeljak, 28. septembra u 2h 11min (po našem vremenu) kada će Mesec ući u polusenku. Delimično pomračenje počinje u 3:07h, a totalitet počinje u 4:11h. Maksimum pomračenja nastupiće u 4:47h. Totalitet će završiti u 5:23h a delimično pomračenje u 6:27h. Mesec će zaći, prekriven polusenkom naše planete, u 6:43h. Pomračenje će završiti u 7:22h, kada će Mesec potpuno izaći iz polusenke. Na ovoj adresi možete da pogledate simulaciju totalnog pomračenja posmatranog iz Niša.
Tokom ovog pomračenja totalitet će trajati 72 minuta, a delimično pomračenje trajaće 128 minuta (bez faze totaliteta). Ukupno će Mesec u polusenci i senci provesti 5 sati i 11 minuta.
Predstojeće pomračenje Meseca biće karakteristično po jednoj interesantnoj osobini. U javnosti poznato kao pomračenje super Meseca, ovo pomračenje nastupiće u vreme kad se Mesec, kružeči oko nas, nađe na najmanjem rastojanju od Zemlje, tj. u vreme kad je on najveći. Pojam super Mesec prvi je uveo astrolog Ričard Nole još 1979. godine. Iako nema nikakav astronomski i naučni značaj, kao i astrologija, ovaj “fenomen” postao je popularan u javnosti i najčešće se povezuje sa različitim vrstama kataklizme, ličnim, lokalinim i globalnim. Prema ovoj definiciji, super Mesec je pojava koja nastaje kad mlad ili pun Mesec nastupe u vreme kad se Mesec nalazi na minimalnom rastojanju (perigej) ili blizu njega (unutar 90% ovog rastojanja). U definiciji nije objašnjeno zašto je izabrano baš 90% rastojanja u perigeju. Definisan na ovakav način, super Mesec se javlja između dva i šest puta. Za posmatrače super Mesec i njegovo pomračenje izgledaće potpuno isto kao i svaki drugi pun Mesec, tj. svako drugo pomračenje.
Zbog loše vremenske prognoze i doba noći kada će nastupiti pomračenje Astronomsko društvo “Alfa” ovog puta neće organizovati javno posmatranje predstojećeg pomračenja.
Sledeće pomračenje Meseca biće vidljivo iz naših krajeva tek avgusta 2017. (delimično) i jula 2018. godine (totalno), tako da, ako ste u mogućnosti, pokušajte da iskoristite ovu priliku.
(Fotografije: ScienceBlog, NASA, AM, Wikipedia)