Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u svemiru. Po prvi put u istoriji čovek je savladao gravitaciju “kolevke” Zemlje i krenuo na put “ka zvezdama”.

Juri Gagarin je rođen u selu Klušino kod Gžatska (danas u Smolenskoj oblasti, Rusija) kao treće od četvoro dece. Najveći deo osnovnog obrazovanja naučio je od starije sestre, Zoje, koja ga je učila dok su im roditelji radili. Dok je bio mlad, Jurij je bio zainteresovan za svemir i planete, i maštao je o putovanju svemirom.

Posle II svetskog rata učio je školu u mestu blizu Moskve. Matematiku mu je predavao nastavnik koji je rat proveo u sovjetskom ratnom vazduhoplovstvu što je, verovatno, ostavilo veliki utisak na Gagarina. Školovanje je nastavio u tehničkoj školi, a učlanio se i u aeroklub gde je naučio da leti na avionu Jak-18. Nakon srednje škole upisuje vojnu pilotsku školu gde je postao pilot aviona Mig-15.

Kao odrastao čovek, Gagarin je bio visok samo 1,57 m, što je bilo prednost u malom kokpitu Vostoka. Dobio je čin poručnika 5. novembra 1957. a 6. novembra 1959. je unapređen u starijeg poručnika.

Godinu dana kasnije, nakon rigorozne selekcije Juri Gagarin je odabran za sovjetski svemirski program, zajedno sa još 19 kosmonauta. Nakon intenzivne obuke i još rigoroznijih testova i selekcije, od 20 kosmonauta odabrani su samo Juri Gagarin i German Titov.

Konačna odluka o tome ko će postati prvi čovek u svemiru doneta je u najvišim krugovima Komunističke partije Sovjetskog saveta. Pretpostavlja se da je prednost data Gagarinu zbog skromnog porekla, nasuprot Titovu koji je poticao iz srednje klase.

Rano ujutru, u 6:07 h po griniču, 12. aprila 1961. godine, sa kosmodroma Bajknour u letelici Vostok 1, Gagarin je poleteo u svemir u svemir. Vostok 1 u svemir je ponela raketa Vostok-K.

Tokom leta Gagarin se popeo na visinu od 330 km od Zemlje. Bilo mu je potrebno 84 minuta da obiđe Zemlju. Ceo let odvijao se po planu. Gagarinove ručne kontrole nad brodom bile su zaključane, a upravljanje brodom bilo je potpuno automatsko ili je upravljano sa Zemlje. Razlog ovakvu odluku bila je sumnja lekara da će Gagarin biti sposoban da upravlja brodom u uslovima ogromnog opeterećenja tokom poletanja i sletanja ili bestežinskog stanja. U kabini se zapečaćen nalazio koverat sa šifrom za preuzimanje ručnih kontrola, u slučaju opasnosti, ali pojedini izvori navode da je šef misije Gagarinu rekao ove kodove pre poletanja.

Tokom leta radio veza održavana je samo preko postojećih zemaljskih radio stanica, koje su se nalazile na teritoriji SSSR-a. Ovakav raspored stanica imao je za posledicu da komunikacija između kontrole leta i Gagarina nije bila moguća kada se on nalazio na drugoj strani Zemlje (u kasnijim misijama Vostok programa ovaj nedostatak prevaziđen je korišćenjem brodova za komunikaciju)

Gagarin je na ovoj misiji proveo 1h i 48 min. Tokom sletanja Gagarin je iskočio iz kapsule na visini od par kilometara. Gagarin i kapsula spustili su se odvojenim padobranima na jednu farmu u SSSR-u, pred očima zbunjenog i uplašenog farmera i njegove ćerke.

Bio je ovo početak nove ere u istoriji ljudske civilizacije, ere osvajanja svemira.

Poginuo je 27. marta 1968. godine kada se MIG-15UTI srušio tokom rutinskog leta. Nije poznato šta je tačno izazvalo pad Gagarinovog aviona. Istraga iz 1986. godine pokazala je da je najverovatniji uzrok pada turbulencija koju je izazvao Su-11 tokom probijanja zvučnog zida na vrlo malom rastojanju od Gagarinovog aviona i loši vremenski uslovi.

Sahranjen je u zidu Kremlja na Crvenom trgu.