Tog 27. avgusta 2003. godine Mars je bio najblizi Zemlji u poslednjih 59600 godina. Naravno, što je bliži Mars (i ostale planete) su sjajnije, tako da je to bio dan kada je Mars delovao najsjajnije. Bili su to zanimljivi dani za astronome amatere koji su zeleli da kroz svoje teleskope vise Mars. Tada je krenula prica. Nekima je izgleda bilo dosadno pa su satsvaili i poceli da salju e-mail u kome obavestavaju ljude da ce Mars biti sjajan kao pun Mesec. Naravno od toga nije bilo nista i mnogi su gledali nebo u potrazi za novim mesecom, ali ga nisu pronasli.

Prosla je 2003. godina, stigla je 2004. Mars je vec odjurio daleko od nas, ali prica se ponavljala - isti e-mail, isti podaci, sve isto. Obican copy&paste i promenjena godina. Izgleda da nikoga nije zanimalo to sto je Mars vec odjurio daleko, prica je bila zanimljiva.

Prosao je i avgust 2004, pa avgusta 2005, 2006, 2007, 2008 godine a priča se ponavljala svake godine u isto vreme. E-mail nastavlja da kruži Internetom. Ove 2009. godine dobio je savremeniju formu - pojavio se kao PowerPoint prezentacija. Preveden je na mnoge jezike, bez vecih izmena (jedino je izostavljena godina).

Za one koji nisu videli e-mail, prenosim originalnu verziju iz 2003. godine u celosti:

The Red Planet is about to be spectacular!

This month and next, Earth is catching up with Mars in an encounter that will culminate in the closest approach between the two planets in recorded history. The next time Mars may come this close is in 2287. Due to the way Jupiter’s gravity tugs on Mars and perturbs its orbit, astronomers can only be certain that Mars has not come this close to Earth in the Last 5,000 years, but it may be as long as 60,000 years before it happens again.

The encounter will culminate on August 27th when Mars comes to within 34,649,589 miles of Earth and will be (next to the moon) the brightest object in the night sky. It will attain a magnitude of -2.9 and will appear 25.11 arc seconds wide. At a modest 75-power magnification

Mars will look as large as the full moon to the naked eye.

Mars will be easy to spot. At the beginning of August it will rise in the east at 10p.m. and reach its azimuth at about 3 a.m.

By the end of August when the two planets are closest, Mars will rise at nightfall and reach its highest point in the sky at 12:30a.m. That’s pretty convenient to see something that no human being has seen in recorded history. So, mark your calendar at the beginning of August to see Mars grow progressively brighter and brighter throughout the month.

Share this with your children and grandchildren.

NO ONE ALIVE TODAY WILL EVER SEE THIS AGAIN

Ne, Mars neće biti najsjajniji ove godine i na nebu nikada neće biti veliki kao pun Mesec.

Vaše radove možete da nastavite da šaljete do nedelje, 3. maja. 2009. u ponoć.

Još jedna lepa vest za učesnike - Kreativni centar, partner u obeleležavanju Međunarodne godine astronomije u Srbiji, obezbedio je nagrade za najbolje radove. Nagrade će biti dodeljene za dva najbolja rada usvakoj od sledećih kategorija:

1. Astronomija (naučno-popularni tekstovi)
2. Moj univerzum (kako vi vidite ili zamišljate univerzum)
3. Više od reči (fotografije, muzika, video…)

Pridučite se i počnite da otkrivate svemir.

* * *

Povodom međunardone godine astronomije sajtovi mmilan.com, Astronomski magazin i Astronomsko drušvo Alfa iz Niša upućuju ovaj javni poziv vama, piscima, pesnicima, novinarima, umetnicima, fotografima, poslovnim ljudima, slučajnim prolaznicima,… svima vama koji uživate u lepotama sveta u kome živimo da u periodu od 22. do 29. aprila odvojite nekoliko trenutaka, da otkrijete svemir i na vaš omiljen način kažete šta ste tamo zanimljivo pronašli. Napišite nam šta ste videli, šta ste otkrili i šta shvatili. Pišite o tome na vašem blogu, forumu, sajtu, šaljite nam linkove, e-mailove ili pisma, švrljajte po zidovima Facebooka ili “crkućite” .

Linkovi ka vašim sajtovima i radovima biće objavljeni na sajtu Astronomski magazin i na mmilan.com, a najbolji radovi (naravno, uz saglasnost autora) biće objavljeni u sledećem broju časopisa Astronomija.

Istovremeno, ovo je i poziv profesionalnim astronomima i astronomskim društvima da te nedelje omoguće ljudima da vide i bolje upoznaju bar mali delić sveta koji nas ukružuje.

Međunarodna godina astronomije

Pre tačno četiri veka, 1609. godine, Galileo Galilej je usmerio teleskop na noćno nebo i počeo da ga sistematski izučava. Iste godine Johan Kepler je objavio prva dva od tri svoja zakona kretanja planeta. U znak sećanja na ove istorijske događaje, na predlog UNESCO-a, Ujedinjenje nacije su 2009-tu godinu proglasile za Međunarodnu godinu astronomije (MGA).

Astronomija

Od prve svoje svesne misli čovek je želeo da sazna kakav je svet u kome živi, kako je nastao i zašto uopšte postoji. Upravo ta ljudska želja za znanjem i upoznavanjem prirode koja ga okružuje stvorila je jednu od najstarijih nauka – astronomiju.

Danas znamo da je svaki naš atom i svaka stvar koju dodirujemo nekada bila deo jedne davno zaboravljene zvezde, iste one od koje je nastalo i Sunce. Takođe, znamo koliko je svemir veliki a mi mali - ali znamo i koliko je moćan ljudski um koji otkriva tajne tog ogromnog prostranstva.

Otkrite svemir

Moto Međunarodne godine astronomije glasi: “Na tebi je da otkriješ svemir”. Baš na tebi, slučajni prolazniče, na tebi fotografe, na tebi pesniče i umetniče. Na svima vama koji inspiraciju nalazite u zvezdama rasutim po noćnom nebu ili u zalasku ili izlasku Sunca, svi vi koji ste nekada stali i razmišljali o tom beskrajnom prostranstvu koje nas okružuje, o njegovim lepotama i tajnama, strahovima i pretnjama, stanite i razmislite još jednom. Razmislite, slikajte, pišite. Setite se astronomije bar jedne nedelje ove godine, upoznajte Plavu planetu, otkrijte svemir, kažite šta je za vas astronomija, šta je za vas svemir.

Milošević Milan
mmilan.com

Saturn – sateliti i prstenovi

predavanje će održati Aleksandar Otašević, (Astronomsko društvo Ruđer Bošković, Beograd) u sredu, 1. aprila sa početkom u 20 časova, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta (Višegradska 33). Ako vremenski uslovi dozvole posle predavanja biće organizovano posmatranje. Teleskopi će biti postavljeni na parkingu fakulteta.

Ovo predavanje je deo akcije “100 sati astronomije”, koja je jedna od planiranih aktivnosti obeležavanja Međunarodne godine astronomije.

Tamna strana Vasione

Predavač je prof. dr Branko Dragović, naučni savetnik Instituta za fiziku u Beogradu.

Predavanje će biti održano u petak, 27. marta 2009. godine, u Svečanoj Sali (prvi sprat) na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu (ul. Višegradska 33) sa početkom u 15:00 časova. Ulaz je slobodan.

Apstrakt predavanja: Prema savremenom shvatanju, Vasiona se sastoji od oko 73% tamne energije, 23% tamne materije i 4% obične materije. Pod tamnom energijom se podrazumeva takav vid materije koja je ravnomerno prostorno rasporedjena i ima negativan pritisak, tj. gravitaciono je odbojna. Ona se smatra odgovornom za ubrzano širenje Vasione, koje je otkriveno 1998. godine. Tamna materija se klasterizuje, gravitaciono je privlačna, ali ne interaguje elektromagnetno pa je nevidljiva. Njeno postojanje je pretpostavljeno već 1933. godine, da bi se njenim gravitacionim privlačenjem objasnilo postojanje velikih brzina kretanja unutar jata galaksija. I pored mnoštva pokušaja da se objasni priroda tamne materije i tamne energije savremenim teorijskim modelima, to pitanje i dalje ostaje otvorenim i jednim od najvećih istraživačkih izazova.
U ovom predavanju daje se kratak pregled istrazivanja tamne materije i tamne energije, kao i nekih njima alternativnih teorijskih pristupa.

Pozivamo Vas da prisustvujete i unapred Vam se zahvaljujemo na objavljivanju ovih informacija u cilju afirmacije nauke i obrazovanja u našem gradu.

GENETSKI KOD I NJEGOVA p-ADIČNOST

Predavač će biti prof. dr Branko Dragović, naučni savetnik Instituta za fiziku u Beogradu. Predavanje će biti održano u četvrtak, 26. marta 2009. godine, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (ul. Višegradska 33) sa početkom u 20:15 časova. Ulaz je slobodan.

Kratka sadržina predavanja: U osnovi život se odvija na nivou ćelije. Skup pravila koja se nalaze u DNK regulišu procese u ćeliji. Genetski kod je veza izmedju 64 kodona i 20 amino kiselina. Kodoni su uredene trojke nukleotida kojih ima 4 tipa. Gen je uredjen niz kodona. Genetski kod prevodi gene u proteine, koji vrše razne funkcije u ćeliji. I pored toga sto je mnogo poznato o živoj ćeliji, još uvek je život velika tajna. A ta tajna se uglavnom krije u strukturi i funkciji DNK, proteina i genetskog koda. Nedavna istraživanja pokazuju da deo tajne moze da se otkrije pomoću p-adičnih brojeva.

U ovom predavanju daje se pregled osnovnih svojstava DNK, RNK, proteina, genetskog koda, i njihove veze sa r-adicnim brojevima.

Astronomsko društvo ALFA

i ne zaboravite, 2009. godina je Medjunarodna godina astronomije.

1) promociju knjige:

Milutin MILANKOVIĆ, putnik kroz vasionu i vekove

Prof. dr Zoran Knežević, Astronomska opservatorija, Beograd
Prof. dr Goran Djordjević PMF Niš
Prof. dr Ljubiša Nešić, PMF Niš

18:30 časova, mala sala PMF-a;

2) popularno predavanje:

MILUTIN MILANKOVIĆ - putnik kroz vasionu i vekove

i promocijа filma:

MILUTIN MILANKOVIĆ

predavači i gosti iz beograda

prof. dr Zoran Knežević, Astronomska opservatorija, Beograd
Mr Slavko Maksimović, predsednik Društva “Milutin Milanković”
Slobodan Stojanović, direktor filma

19:00 časova, amfiteatar PMF-a;

Promocije i popularno predavanje će se održati u petak, 5. decembra 2008. godine, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu (ul. Višegradska 33). Ulaz je slobodan.

Kopernikanska revolucija

Predavač će biti dr Milan Ćirković, naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu (AOB) i profesor na Departmanu za fiziku Univerziteta u Novom Sadu.

Sažetak predavanja: Biće predstavljeni istorijski i filozofski temelji Kopernikanske revolucije, najznačajnije revolucionarne promene u istoriji ljudske misli, koja je ponajviše uticala na stvaranje samog koncepta savremene nauke. Ovo je utoliko značajnije što naredne godine UN i UNESCO proslavljaju Medjunarodnu godinu astronomije, u čast jubileja 400 godina od Galilejevog otkrica teleskopa.

Predavanje će biti održano u četvrtak, 20. novembra 2008. godine, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (ul. Višegradska 33) sa početkom u 20 časova. Ulaz je slobodan.

Predavanje je organizovala Gimnazija iz Kruševca. Na predavanju je prisustvovalo oko 150-200 ljudi.