CRNE RUPE U KOSMOSU I LABORATORIJI

Prof. dr Dejan Stojković
Univerzitet u Bafalu, Državni univerzitet Njujork, SAD

Prof. dr Dejanu Stojkoviću je 16. marta ove godine dodeljena najprestižnija nagrada za fiziku u Srbiji nagrada za fiziku “Marko Jarić” za 2011. godinu.

Nagradu „Marko Jarić“ dodeljuje fond “Prof. Dr Marko V. Jarić”. Fond je osnovan 1998. godine sa ciljem očuvanja uspomene na život i delo Marka Jarića (1952-1997). Prof. Jarić je jedan od najbriljantnijih srpskih naučnika koji je razvio izuzetnu, ali nažalost kratku, karijeru u fizici radeći u SAD. U proteklih petnaestak godina zahvaljujući visokim kriterijumima i izizuetnosti svih dobitnika, nagrada se sve češće navodi kao “Srpska Nobelova nagrada za fiziku”.

U obraloženju žirija se naglašava da je profesor Stojković dao posebno značajan doprinos analizi dinamike crnih rupa u višedimenzionalnim kosmološkim modelima, kao i razradu eksperimentalnog metoda BlackMax, kojim bi se na velikom hadronskom sudaraču LHC-CERN po prvi put mogli detektovati efekti kvantne gravitacije (mini crne rupe). Ovi rezultati će biti tema predstojećeg predavanja prilagođenog i namenjnog širem krugu zainteresovanih.

Profesor Stojković je rođen u Vranju 1971. godine, diplomirao je 1994. godine na Fizičkom fakultetu u Beogradu, a 1997. magistrirao na Grupi za elementarne čestice i gravitaciju Instituta za fiziku u Zemunu. Doktorirao je 2001. na Departmanu za fiziku Case Western Reserve univerziteta u Klivlendu, SAD. Nakon briljantnog perioda obrazovanja od osnovne škole do doktorata, svoju istraživaćku karijeru nastavio je kroz nekoliko prestižnih postdoktorksih stipendija u SAD i Kanadi.

Od 2007. godine je professor na Departmanu za fiziku (na 16. mestu u SAD) Državnog univerziteta Njujork u Bafalu. Do sada je objavio oko 50 naučnih radova u vodećim međunarodnim časopisima sa oko 1500 citata, Recenzent je u nekim od najuglednih časopisa u svetu i angažovan je kao stručnjak za ocenu kvaliteta istraživačkih projekata u SAD, uključujući i NASA panel za gravitaciju.

Nakon odlaska u SAD nastavio je saradnju sa kolegama u Srbiji, kroz zajedničke istraživačke radove, gostovanja, seminare. Pored saradnje sa Univeryitetom u Beogradu, posebno je značajna saradnja sa Kancelarijom SEENET-MTP mreže u Nišu i Katedrom za teorijsku fiziku, Departmanu za fiziku, Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, kroz

• aplikaciju i realizaciju niza naučno-istraživačkih i obrazovnih projekata finansiranih od strane UNESCO i International Centre for Theoretical Physics (Trieste, Italy),
• autorstvo u zajedničkim publikacijama – poglavlje “Black Holes and Extra Dimensions” u bilingvalnoj naučnoj monografiji međunarodnog značaja “Modern Topics in Science” (pod pokroviteljstvom UNESCO-a, Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i grad Niša), čiji su izdavači PMF Niš i Dosije Beograd,
• organizaciju naučnih skupova svetskog ranga SEENET-MTP mreže i Univerziteta u Nišu održanih u Nišu i drugim mestima Srbije:

- Balkan Summer Institute BSI2011, Niš – Donji Milanovac, Serbia (2011)
- Spring School on Strings, Cosmology and Particles SSSCP2009, Niš, Serbia (2009)
- Balkan Workshop 2007, Kladovo, Serbia (2007)
- Balkan Workshop, Vrnjačka Banja, Serbia (2005)

• organizaciju velikog broja predavanja u Nišu, Beogradu i drugim mestima u Srbiji.

Pozivamo vas da prisustvujete predavanju i ne propustite ovaj značajan naučni događaj u Nišu.

Leo triplet, autor Miodrag Sekulić

Umesto na staru lokaciju pored planinarskog doma, ovog puta  su se zaustavili nešto pre navedene lokacije, i to odmah blizu glavnog puta. Nakon posmatranja utvrdjeno je da je teren odličan za posmatranje, šta više sa te lokacije vidi se mnogo veći deo neba i svetlosno zagađenje iz pravca Niša nije kvarilo doživljaj noćnog neba. Nakon postavljanja opreme, Zoran Tomić je iskoristio priliku da se okuša u širokougaonoj fotografiji. Sa sobom je poneo svoj Nikon aparat sa stativa.

Dok su Čedomir Stanković i Miodrag Sekulić postavljali teleskop, Zoran je fotografisao Orion. Koristi se poslednja prilika u ovom periodu da se snimi celokupno sazvežđe. Napravljeno je ukupno 99 snimaka sa ekspozicijom od po 8 sekundi na F13.  Odlično se vide glavne zvezde sazvežđa i nazire se čuvena Orionova maglina M42.

Kada je teleskop bio postavljen posmatranje je moglo da počne. Odmah je na početku uradjeno testiranje gajding sistema za koji je utvrđeno da savršeno funkcioniše. Iskorišćena je prilika da se snimi triplet galaksija u sazvežđu Lava. Miodrag Sekulić je podesio parametre na fotoaparatu. Dok je fotoaparat snimao, posmatrano je noćno nebo, proveravano znanje iz astrognozije i radjeno snimanje zvezdanih tragova.

Takođe su fotoaparatom zabeležene i aktivnosti koje su se odvijale pored teleskopa tako da su snimljene i nekoliko fotografija na tu temu.

Posmatranje je trajalo sve do 3 ujutru. Počeo je i hladan vetar da duva. Nakon ovog posmatranja stečeno je novo iskustvo i upoznata je nova lokacija koja će sigurno u budućem periodu biti korišćena za astronomska posmatranja, a možda i neka veća astronomska okupljanja. Ostale fotografije koje su snimljene možete pogledati u foto albumu.

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

(preuzeto sa: http://eurekakutak.blogspot.com/)

Gravitaciona sočiva i posmatračka kosmologija

Predavač će biti dr Predrag Jovanović (Astronomska opservatorija u Beogradu). Predavanje će biti održano u Svečanoj sali (br. 100) Prirodno-matematičkog fakulteta (Višegradska 33, Niš). Ulaz je slobodan.

Apstrakt:

U okviru predavanja će ukratko biti predstavljena teorija gravitacionih sočiva kao i njihova praktična primena u posmatračkoj kosmologiji. Naročiti naglasak će biti na primenama različitih tipova (makro, mikro i slabih) gravitacionih sočiva za otkrivanje najudaljenijih galaksija, detekciju tamne materije i izučavanje njene raspodele, kao i određivanje parametara kosmološkog modela. Takođe, biće dato i poređenje kosmoloških parametara dobijenih pomoću gravitacionih sočiva sa odgovarajućim rezultatima drugih tehnika posmatračke kosmologije, kao što su kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje i supernove tipa Ia, a usput će biti spomenuti i rezultati nekih od najnovijih istraživanja vezanih za tamnu energiju i ubrzano širenje svemira, za koje je prošle godine dodeljena Nobelova nagrada za fiziku.

Nešto malo o meteorologiji
ili
Zašto Niš i Toronto nemaju istu klimu?

Predavač će biti Zoran Vasiljević, načelnik Meteorološke stanice u Nišu.

Na predavanju će posebna pažnja biti posvećena faktorima koji utiču na klimu, o Zemlji, kao toplotnoj mašini, posrednicima u prenosu toplote na našoj planeti, procesima koji čine da mesta na istim geografskim širinama imaju različitu klimu. Biće reči i o meteorološkim i klimatskim trendovima u našoj geografskoj regiji.

Predavanje će biti održano u Amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta. Pristup zaineteresovanima je slobodan.

želimo srećne Novogodišnje i Božićne praznike.

AD Alfa, Niš

Ove godine zima nam stiže 22. decembra u 06 sati i 30 minuta (po našem vremenu / SEV). To je 355. dan u godini, a do kraja godine ostaje još 9 dana.

Zima će trajati 88,99 dana, a završiće se  20. marta 2012. u 06 sati i 14 minuta kada počinje proleće.
Podaci prema CalSky

SUNCE

Na dan početka zime Sunce će se nalaziti u sazvežđu Strelca (Sagittarius) i nalaziče se -23° 26′ 18,1″ tj. daleko ispod horizonta. Od Zemlje Sunce će biti udaljeno 0.9837528  a.j. (147 milliona km), a svetlosnom zraku da prevali tu razdaljinu treba 8 minuta i 10,9 sekundi. Magnituda Sunca iznosiće -26,8, a uglovna veličina biće 1950,96″. Tog dana Sunce izlazi u 7h 17 m 0 s, a zalazi u 16 h 1 m 6 s.

MESEC

Mesec će na dan dolaska jeseni izaći u 4 sata i 38 minuta, a izaćiće u 13 časova i 55 minuta.

Naš jedini prirodni satelit tog dana biće star 27.28179 dana, njegov prividni prečnik iznosiće 0° 32′ 44.80″, a magnituda -7,0. Od nas će u trenutku dolaska jeseni Mesec biti udaljen 364 892,1 kilometara

Zima u nekoliko slika

Mesec je nad južnom Afrikom. Noć je nad pola sveta. Na celoj planeti ovog dana noć traje 12 sati.

Pogled na Zemlju iz pravca Sunca u trenutku dolaska zime ove godine. Sunčevi zraci obasjavaju južni deo Indijskog okeana Ovako u trenutku dolaska zime ove godine izgleda Zemlja gledana sa Meseca.

Ka zima stigne do nas Sunce će se nalaziti daleko ispod horizonta. Kliknite na sliku da se učita veća.

Zima – Hendrick Avercamp, rani 17 vek

(Članak preuzet iz Astronomskog Magazina)

Na prvom predavanju

Merenje brzine širenja svemira pomoću supernova

Predavač, dr Milan Bogosavljević sa Astronomske opservatorije u Beogradu, će upoznati prisutne sa astronomskim posmatranjima i metodama koje su dovele do ovog otkrića.

Na sledećem predavanju

Fizičke osnove i posledice otkrića ubrzavajućeg širenja svemira

- Od Ajnštajna do naših dana -

prof. dr Goran Đorđević, sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, upoznaće posetioce sa istorijskim i teorijskim osnovama i astrofizičkim posledicama ovog otkrića na budućnost svemira u kome živimo.

Prvo predavanje počinje u 19:30 časova u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, Višegradska 33.

Ako vremenski uslovi dozvole nakon drugog predavanja biće organizovano astronomsko posmatranje Jupitera i Meseca iz dvorišta Fakulteta.

Organizatori ovog predavanja su kancelarija SEENET-MTP Mreže, Prirodno-matematički fakultet, Društvo fizičara Niš i Astronomsko društvo Alfa.

Ulaz za predavanja i astronomsko posmatranje je slobodan za sve zainteresovane.

Nobelovu nagradu za fiziku 2011 godinu dobila su trojica astrofizičara. Polovinu nagrade dobio je Saul Perlmutter (Lawrence Berkeley National Laboratory and University of California, Berkeley, CA, USA), a drugu polovinu ravnopravno dele Brian P. Schmidt (Australian National University, Weston Creek, Australia) i Adam G. Riess (Johns Hopkins University and Space Telescope Science Institute, Baltimore, MD, USA). Ova trojica naučnika i njihova dva nezavisna tima su posmatrajući sjaj supernova (zvezda koje eksplodiraju u kasnoj fazi njihovog života), merenjem njihovog rastojanja i Doplerovog pomaka zaključili da se svemir širi ubrzano! Ovo otkriće stiglo je potpuno neočekivano i za same istraživače. Rezultat koji su timovi očekivali, na osnovu postojećih modela bio je svemir koji se širi usporeno, ali rezultati posmatranja i merenja brzina 50 udaljenih supernova dali su suprotne rezultate. Otkriće ubrzanog širenja svemira dovelo je do potpuno drugačijeg pogleda na svemir u kome živimo.

Jedino objašnjenje za ovakve rezultate timova ovogodišnjih laureata Nobelove nagrade je postojanje neke nove, nevidljive i odbojne energije. Ta nevidljiva energija koja pokreće ubrzano širenje svemira nazvana je tamna energija. Rezultati Perlmutter-a, Schmidt-a i Riess-a otkrili su tamnu stranu našeg svemira. Posle njihovog otkrića shvatili smo da poznajemo samo 4-5% mase svemira – samo to su čestice i materija koje poznajemo. Ostatak svemira sastoji se od tamne materije (23%) i tamne energije (73%). Nekada jasan i razumljiv svemir ponovo je postao “taman” i nepoznat.

Nije valjda da verujete u sve šta vam kažu?

Predavač će biti dr Dragan Gajić, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu.

Ljudi su oduvek bili obasipani podvalama i prevarama u kojima su, polazeći od tobože naučnih činjenica, proricane sudbine ljudi, čovečanstva i planete, najavljivane kataklizme i ratovi, bolesti i druge pošasti. Vrlo često ovakve podvale prolazile su bezazleno, ali su u nekim situacijama imale i mnogo ozbiljnije društvene implikacije. Na predavanju će posebna pažnja biti posvećena glasinama i prevarama koje su povezane sa pojavama iz oblasti astronomije i astrofizike. Biće reči o astrologiji, kometama kao predznaku nesreća, smaku sveta 2012., itd.

Predavanje će biti održano u Amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta. Pristup zaineteresovanima je slobodan.

Teleskop u kupoli na Vidojevici

Opservatorija na Vidojevici nalazi se na nadmorskoj visini od 1155 m. Stanica u svom sastavu ima kupolu u kojem je pomenuti teleskop kao i smeštajni objekat predvidjen za kontinuirani boravak osoblja. Uvedena je i stalna internet veza, telefonska linija a zanimljivo je istaći i to da je na krovu stacionara postavljena i all-sky kamera kojom je novembra 2010. godine jedino snimljen sjajni bolid vidjen iz većeg dela Srbije. Opservatorija Vidojevica ima i svoju zvaničnu prezentaciju na kojoj je moguće saznati aktuelne  meteorološke i posmatračke uslove, kao i trenutni izgled neba snimljen navedenom all-sky kamerom.

PDF izveštaj sa opservatorije Vidojevice možete preuzeti direktno sa linka klikom na sliku:

autor: Miodrag Sekulić

Posmatranje je takodje pratilo predavanje profesora dr Dragana Gajića organizovanog na licu mesta, koji je ponovo okupljenim posetiocima preneo na jako interesantan način sva najnovija saznanja vezana za našeg prvog nebeskog komšiju.

Posmatranju je prisustvovao veliki broj ljudi (oko 500), a posebno raduje da su najagilniji i najzainteresovaniji upravo bili najmladji posmatrači. U toku posmatranja je napravljeno nekoliko fotografija Meseca koje takodje možete videti u prilogu.

[Show as slideshow]

[View with PicLens]