Nešto malo o meteorologiji
ili
Zašto Niš i Toronto nemaju istu klimu?

Predavač će biti Zoran Vasiljević, načelnik Meteorološke stanice u Nišu.

Na predavanju će posebna pažnja biti posvećena faktorima koji utiču na klimu, o Zemlji, kao toplotnoj mašini, posrednicima u prenosu toplote na našoj planeti, procesima koji čine da mesta na istim geografskim širinama imaju različitu klimu. Biće reči i o meteorološkim i klimatskim trendovima u našoj geografskoj regiji.

Predavanje će biti održano u Amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta. Pristup zaineteresovanima je slobodan.

želimo srećne Novogodišnje i Božićne praznike.

AD Alfa, Niš

Ove godine zima nam stiže 22. decembra u 06 sati i 30 minuta (po našem vremenu / SEV). To je 355. dan u godini, a do kraja godine ostaje još 9 dana.

Zima će trajati 88,99 dana, a završiće se  20. marta 2012. u 06 sati i 14 minuta kada počinje proleće.
Podaci prema CalSky

SUNCE

Na dan početka zime Sunce će se nalaziti u sazvežđu Strelca (Sagittarius) i nalaziče se -23° 26′ 18,1″ tj. daleko ispod horizonta. Od Zemlje Sunce će biti udaljeno 0.9837528  a.j. (147 milliona km), a svetlosnom zraku da prevali tu razdaljinu treba 8 minuta i 10,9 sekundi. Magnituda Sunca iznosiće -26,8, a uglovna veličina biće 1950,96″. Tog dana Sunce izlazi u 7h 17 m 0 s, a zalazi u 16 h 1 m 6 s.

MESEC

Mesec će na dan dolaska jeseni izaći u 4 sata i 38 minuta, a izaćiće u 13 časova i 55 minuta.

Naš jedini prirodni satelit tog dana biće star 27.28179 dana, njegov prividni prečnik iznosiće 0° 32′ 44.80″, a magnituda -7,0. Od nas će u trenutku dolaska jeseni Mesec biti udaljen 364 892,1 kilometara

Zima u nekoliko slika

Mesec je nad južnom Afrikom. Noć je nad pola sveta. Na celoj planeti ovog dana noć traje 12 sati.

Pogled na Zemlju iz pravca Sunca u trenutku dolaska zime ove godine. Sunčevi zraci obasjavaju južni deo Indijskog okeana Ovako u trenutku dolaska zime ove godine izgleda Zemlja gledana sa Meseca.

Ka zima stigne do nas Sunce će se nalaziti daleko ispod horizonta. Kliknite na sliku da se učita veća.

Zima – Hendrick Avercamp, rani 17 vek

(Članak preuzet iz Astronomskog Magazina)

Na prvom predavanju

Merenje brzine širenja svemira pomoću supernova

Predavač, dr Milan Bogosavljević sa Astronomske opservatorije u Beogradu, će upoznati prisutne sa astronomskim posmatranjima i metodama koje su dovele do ovog otkrića.

Na sledećem predavanju

Fizičke osnove i posledice otkrića ubrzavajućeg širenja svemira

- Od Ajnštajna do naših dana -

prof. dr Goran Đorđević, sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, upoznaće posetioce sa istorijskim i teorijskim osnovama i astrofizičkim posledicama ovog otkrića na budućnost svemira u kome živimo.

Prvo predavanje počinje u 19:30 časova u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, Višegradska 33.

Ako vremenski uslovi dozvole nakon drugog predavanja biće organizovano astronomsko posmatranje Jupitera i Meseca iz dvorišta Fakulteta.

Organizatori ovog predavanja su kancelarija SEENET-MTP Mreže, Prirodno-matematički fakultet, Društvo fizičara Niš i Astronomsko društvo Alfa.

Ulaz za predavanja i astronomsko posmatranje je slobodan za sve zainteresovane.

Nobelovu nagradu za fiziku 2011 godinu dobila su trojica astrofizičara. Polovinu nagrade dobio je Saul Perlmutter (Lawrence Berkeley National Laboratory and University of California, Berkeley, CA, USA), a drugu polovinu ravnopravno dele Brian P. Schmidt (Australian National University, Weston Creek, Australia) i Adam G. Riess (Johns Hopkins University and Space Telescope Science Institute, Baltimore, MD, USA). Ova trojica naučnika i njihova dva nezavisna tima su posmatrajući sjaj supernova (zvezda koje eksplodiraju u kasnoj fazi njihovog života), merenjem njihovog rastojanja i Doplerovog pomaka zaključili da se svemir širi ubrzano! Ovo otkriće stiglo je potpuno neočekivano i za same istraživače. Rezultat koji su timovi očekivali, na osnovu postojećih modela bio je svemir koji se širi usporeno, ali rezultati posmatranja i merenja brzina 50 udaljenih supernova dali su suprotne rezultate. Otkriće ubrzanog širenja svemira dovelo je do potpuno drugačijeg pogleda na svemir u kome živimo.

Jedino objašnjenje za ovakve rezultate timova ovogodišnjih laureata Nobelove nagrade je postojanje neke nove, nevidljive i odbojne energije. Ta nevidljiva energija koja pokreće ubrzano širenje svemira nazvana je tamna energija. Rezultati Perlmutter-a, Schmidt-a i Riess-a otkrili su tamnu stranu našeg svemira. Posle njihovog otkrića shvatili smo da poznajemo samo 4-5% mase svemira – samo to su čestice i materija koje poznajemo. Ostatak svemira sastoji se od tamne materije (23%) i tamne energije (73%). Nekada jasan i razumljiv svemir ponovo je postao “taman” i nepoznat.

Nije valjda da verujete u sve šta vam kažu?

Predavač će biti dr Dragan Gajić, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu.

Ljudi su oduvek bili obasipani podvalama i prevarama u kojima su, polazeći od tobože naučnih činjenica, proricane sudbine ljudi, čovečanstva i planete, najavljivane kataklizme i ratovi, bolesti i druge pošasti. Vrlo često ovakve podvale prolazile su bezazleno, ali su u nekim situacijama imale i mnogo ozbiljnije društvene implikacije. Na predavanju će posebna pažnja biti posvećena glasinama i prevarama koje su povezane sa pojavama iz oblasti astronomije i astrofizike. Biće reči o astrologiji, kometama kao predznaku nesreća, smaku sveta 2012., itd.

Predavanje će biti održano u Amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta. Pristup zaineteresovanima je slobodan.

Teleskop u kupoli na Vidojevici

Opservatorija na Vidojevici nalazi se na nadmorskoj visini od 1155 m. Stanica u svom sastavu ima kupolu u kojem je pomenuti teleskop kao i smeštajni objekat predvidjen za kontinuirani boravak osoblja. Uvedena je i stalna internet veza, telefonska linija a zanimljivo je istaći i to da je na krovu stacionara postavljena i all-sky kamera kojom je novembra 2010. godine jedino snimljen sjajni bolid vidjen iz većeg dela Srbije. Opservatorija Vidojevica ima i svoju zvaničnu prezentaciju na kojoj je moguće saznati aktuelne  meteorološke i posmatračke uslove, kao i trenutni izgled neba snimljen navedenom all-sky kamerom.

PDF izveštaj sa opservatorije Vidojevice možete preuzeti direktno sa linka klikom na sliku:

autor: Miodrag Sekulić

Posmatranje je takodje pratilo predavanje profesora dr Dragana Gajića organizovanog na licu mesta, koji je ponovo okupljenim posetiocima preneo na jako interesantan način sva najnovija saznanja vezana za našeg prvog nebeskog komšiju.

Posmatranju je prisustvovao veliki broj ljudi (oko 500), a posebno raduje da su najagilniji i najzainteresovaniji upravo bili najmladji posmatrači. U toku posmatranja je napravljeno nekoliko fotografija Meseca koje takodje možete videti u prilogu.

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Zvaničan poster akcije

Pozivamo vas da učestvujete u kreiranju velikog mozaika Meseca sastavljenog od pojedinačnih fotografija iz svih krajeva Srbije. “Srpski Mesec” je naš zajednički doprinos Međunarodnoj noći posmatranja Meseca koja će se održati širom sveta 8. oktobra ove godine.

Mesec pripada nama. Podelili smo ga i svaka regija u Srbiji je dobila svoj deo za fotografisanje. Najbolje slike idu u mozaik a sve ostale u zajednički fotoalbum.

Konkurs je otvoren od 6. do 15. oktobra 2011. godine. Fotografije Meseca možete praviti pomoću mobilnog telefona, običnog digitalnog fotoaparata, DSLR aparata ili CCD kamere.

Bilo kakav teleskop da imate – dobar je! Koliko god godina da imate – dobro je. Nanišanite Mesec, prislonite mobilni ili fotoaparat i – klik!

U akciji učestvuju sledeća astronomska društva iz Srbije:

• AD Ruđer Bošković iz Beograda
• AD Astromitro iz Kosovske Mitrovice
• ADNOS iz Novog Sada
• AD Alfa iz Niša
• Prirodnjačko društvo GEA iz Vršca
• AU Eureka iz Kruševca
• AD “Milutin Milanković” iz Zrenjanina
• Astronomskia sekcija Izviđača Pinki iz Sremske Mitrovice
• AU “Milutin Milanković – Pančevo” iz Pančeva
• AD Bor iz Bora
• AD “Lira” iz Novog Sada

Akciji su se pridružile brojne škole i pojedinci.

Budi deo slagalice

Svaka oblast u Srbiji dobila je svoje parče Meseca za fotografisanje. Ukoliko vam slika obuhvata i komšijski deo ili ste fotografisali ceo Mesec, u mozaik će ući samo delić površine koji vama pripada.

Mesec ravnomerno podeljen regionima Srbije

Šumadija i Zapadna Srbija dobili su deo Meseca gde gospodari Tiho krater. Čuveni krater Kopernikus pripada Beogradu. Vojvodina je dobila More kiša a Kosovo i Metohija More nektara. Mesto spuštanja Apola 11 imaće priliku da fotografiše

Južna i Istočna Srbija.

Postavite teleskop na zgodno mesto

Fotografisanje Meseca ne zahteva potpuni mrak. Teleskop možete postaviti na bilo koje zgodno mesto bez obzira na okolno osvetljenje. Ukoliko nemate teleskop pozivamo vas da prisustvujete organizovanom posmatranju Meseca sa desetak lokacija širom Srbije.

Usmerite teleskop ka Mesecu i fotografišite

Najjednostavniji način za snimanje jeste afokalnim putem. Ukoliko posedujete mobilni telefon sa kamerom ili digitalni aparat, fotoaparat (mobilni) prislonite na okular teleskopa i pokušajte iz ruke da napravite fotografiju onog dela Meseca koji je dodeljen vašem okrugu. Ukoliko vaš digitalni fotoaparat ima opciju Manual podesite ekspoziciju fotoaparata na odgovajajuću vrednost (1/80 ili 1/100s) i pokušajte da napravite fotografiju.

Ukoliko posedujete adapter koji će obezbediti da vaš fotoaparat bude povezan sa teleskopom Microstage adapter postavite adapter na okular teleskopa kako je prikazano na fotografiji i možete napraviti fotografije Meseca.

Ukoliko posedujete DSLR aparat ili CCD kameru sa odgovarajućim adapterom, vaš teleskop će postati objektiv za fotoaparat i kada opremu namontirate napravite fotografije dela Meseca koji je dodeljen vašem okrugu.

Pošaljite nam slike

Ne brinite za kvalitet snimka. Bitno je samo da ne promašite Mesec.

Fotografije dostavite lokalnim astronomskim društvima ili na zajedničku adresu: konkurs@astronomija.co.rs

Prilikom slanja fotografija obavezno poslati i podatke:

Ime i prezime:
Mesto gde je fotografija napravljena:
Fotoaparat koji je korišćen i teleskop:
Ekspozicija sa kojom je napravljena fotografija (nije obavezno):

Fotografije trebaju biti minimalne rezolucije 1 megapiksel, a maksimalno do 5 megapiskela.

Možete ih obraditi u PhotoShopu pre slanja. Slati samo sopstvene fotografije koje su snimljene u periodu od 6. do 15. oktobra 2011. godine.

Akciju “Budi deo slagalice” pokrenuli su Zoran Tomić i Srđan Penjivrag. Ova akcija je lokalizovana verzija međunarodnog fotografisanja Meseca iz 2009. godine.

Pozivamo sve zainteresovane škole i pojedince da se priključe akciji. Ukoliko imate pitanja ili sugestije pišite na konkurs@astronomija.co.rs ili ostavite komentar na sajtu Astronomskog magazina.

Tokom ove večeri planirano je i posmatranje Meseca, povodom Međunarodne noći posmatranja Meseca.

Jesen će trajati 89,84 dana, a završiće se  22. decembra 2011. u 6:30,0 kada počinje zima.

SUNCE

Na dan početka jeseni Sunce će se nalaziti u sazvežđu Device (Virgo), izaćiće u 6 sati i 28,2 minuta, a zaći će u 18 sati i 37,3 minuta. U momentu dolaska jeseni Sunce će od nas biti udaljeno 1.0035545 astronomskih jedinica (aj = 150 miliona km) i tu razdaljinu Sunčevi zraci, da obasjaju našu planetu, prećiće za 8 minuta i 20,8 sekundi. Tog dana prividni poluprečnik Sunca biće 1912,46″ a njegova magnituda iznosiće -26,8.

MESEC

Mesec će na dan dolaska jeseni izaći u 01 sat i 22,7 minuta, a izaćiće u 16 časova i 07,0 minuta.

Naš jedini prirodni satelit tog dana biće star 24.84625 dana, njegov prividni prečnik iznosiće 1933.51″, a magnituda -8,5. Od nas će u trenutku dolaska jeseni Mesec biti udaljen 375 078,2 kilometara

Jesen u nekoliko slika

Mesec je nad Atlantikom. Dan je u pola sveta: Evropi, Africi, pola Azije i skoro celoj Južnoj Americi. Sviće u Kanadi.
Pogled na Zemlju iz pravca Sunca u trenutku dolaska jeseni ove godine. Sunčevi zraci obasjavaju Afriku. Ovako u trenutku dolaska jeseni ove godine izgleda Zemlja gledana sa Meseca.
Kad jesen stigne do nas Sunce će biti visoko na nebu. Kliknite na sliku da se učita veća.

(preuzeto iz Astronomskog magazina)