želimo srećne Novogodišnje i Božićne praznike.

AD Alfa, Niš

Ove godine zima nam stiže 22. decembra u 06 sati i 30 minuta (po našem vremenu / SEV). To je 355. dan u godini, a do kraja godine ostaje još 9 dana.

Zima će trajati 88,99 dana, a završiće se  20. marta 2012. u 06 sati i 14 minuta kada počinje proleće.
Podaci prema CalSky

SUNCE

Na dan početka zime Sunce će se nalaziti u sazvežđu Strelca (Sagittarius) i nalaziče se -23° 26′ 18,1″ tj. daleko ispod horizonta. Od Zemlje Sunce će biti udaljeno 0.9837528  a.j. (147 milliona km), a svetlosnom zraku da prevali tu razdaljinu treba 8 minuta i 10,9 sekundi. Magnituda Sunca iznosiće -26,8, a uglovna veličina biće 1950,96″. Tog dana Sunce izlazi u 7h 17 m 0 s, a zalazi u 16 h 1 m 6 s.

MESEC

Mesec će na dan dolaska jeseni izaći u 4 sata i 38 minuta, a izaćiće u 13 časova i 55 minuta.

Naš jedini prirodni satelit tog dana biće star 27.28179 dana, njegov prividni prečnik iznosiće 0° 32′ 44.80″, a magnituda -7,0. Od nas će u trenutku dolaska jeseni Mesec biti udaljen 364 892,1 kilometara

Zima u nekoliko slika

Mesec je nad južnom Afrikom. Noć je nad pola sveta. Na celoj planeti ovog dana noć traje 12 sati.

Pogled na Zemlju iz pravca Sunca u trenutku dolaska zime ove godine. Sunčevi zraci obasjavaju južni deo Indijskog okeana Ovako u trenutku dolaska zime ove godine izgleda Zemlja gledana sa Meseca.

Ka zima stigne do nas Sunce će se nalaziti daleko ispod horizonta. Kliknite na sliku da se učita veća.

Zima – Hendrick Avercamp, rani 17 vek

(Članak preuzet iz Astronomskog Magazina)

Teleskop u kupoli na Vidojevici

Opservatorija na Vidojevici nalazi se na nadmorskoj visini od 1155 m. Stanica u svom sastavu ima kupolu u kojem je pomenuti teleskop kao i smeštajni objekat predvidjen za kontinuirani boravak osoblja. Uvedena je i stalna internet veza, telefonska linija a zanimljivo je istaći i to da je na krovu stacionara postavljena i all-sky kamera kojom je novembra 2010. godine jedino snimljen sjajni bolid vidjen iz većeg dela Srbije. Opservatorija Vidojevica ima i svoju zvaničnu prezentaciju na kojoj je moguće saznati aktuelne  meteorološke i posmatračke uslove, kao i trenutni izgled neba snimljen navedenom all-sky kamerom.

PDF izveštaj sa opservatorije Vidojevice možete preuzeti direktno sa linka klikom na sliku:

autor: Miodrag Sekulić

Posmatranje je takodje pratilo predavanje profesora dr Dragana Gajića organizovanog na licu mesta, koji je ponovo okupljenim posetiocima preneo na jako interesantan način sva najnovija saznanja vezana za našeg prvog nebeskog komšiju.

Posmatranju je prisustvovao veliki broj ljudi (oko 500), a posebno raduje da su najagilniji i najzainteresovaniji upravo bili najmladji posmatrači. U toku posmatranja je napravljeno nekoliko fotografija Meseca koje takodje možete videti u prilogu.

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Zvaničan poster akcije

Pozivamo vas da učestvujete u kreiranju velikog mozaika Meseca sastavljenog od pojedinačnih fotografija iz svih krajeva Srbije. “Srpski Mesec” je naš zajednički doprinos Međunarodnoj noći posmatranja Meseca koja će se održati širom sveta 8. oktobra ove godine.

Mesec pripada nama. Podelili smo ga i svaka regija u Srbiji je dobila svoj deo za fotografisanje. Najbolje slike idu u mozaik a sve ostale u zajednički fotoalbum.

Konkurs je otvoren od 6. do 15. oktobra 2011. godine. Fotografije Meseca možete praviti pomoću mobilnog telefona, običnog digitalnog fotoaparata, DSLR aparata ili CCD kamere.

Bilo kakav teleskop da imate – dobar je! Koliko god godina da imate – dobro je. Nanišanite Mesec, prislonite mobilni ili fotoaparat i – klik!

U akciji učestvuju sledeća astronomska društva iz Srbije:

• AD Ruđer Bošković iz Beograda
• AD Astromitro iz Kosovske Mitrovice
• ADNOS iz Novog Sada
• AD Alfa iz Niša
• Prirodnjačko društvo GEA iz Vršca
• AU Eureka iz Kruševca
• AD “Milutin Milanković” iz Zrenjanina
• Astronomskia sekcija Izviđača Pinki iz Sremske Mitrovice
• AU “Milutin Milanković – Pančevo” iz Pančeva
• AD Bor iz Bora
• AD “Lira” iz Novog Sada

Akciji su se pridružile brojne škole i pojedinci.

Budi deo slagalice

Svaka oblast u Srbiji dobila je svoje parče Meseca za fotografisanje. Ukoliko vam slika obuhvata i komšijski deo ili ste fotografisali ceo Mesec, u mozaik će ući samo delić površine koji vama pripada.

Mesec ravnomerno podeljen regionima Srbije

Šumadija i Zapadna Srbija dobili su deo Meseca gde gospodari Tiho krater. Čuveni krater Kopernikus pripada Beogradu. Vojvodina je dobila More kiša a Kosovo i Metohija More nektara. Mesto spuštanja Apola 11 imaće priliku da fotografiše

Južna i Istočna Srbija.

Postavite teleskop na zgodno mesto

Fotografisanje Meseca ne zahteva potpuni mrak. Teleskop možete postaviti na bilo koje zgodno mesto bez obzira na okolno osvetljenje. Ukoliko nemate teleskop pozivamo vas da prisustvujete organizovanom posmatranju Meseca sa desetak lokacija širom Srbije.

Usmerite teleskop ka Mesecu i fotografišite

Najjednostavniji način za snimanje jeste afokalnim putem. Ukoliko posedujete mobilni telefon sa kamerom ili digitalni aparat, fotoaparat (mobilni) prislonite na okular teleskopa i pokušajte iz ruke da napravite fotografiju onog dela Meseca koji je dodeljen vašem okrugu. Ukoliko vaš digitalni fotoaparat ima opciju Manual podesite ekspoziciju fotoaparata na odgovajajuću vrednost (1/80 ili 1/100s) i pokušajte da napravite fotografiju.

Ukoliko posedujete adapter koji će obezbediti da vaš fotoaparat bude povezan sa teleskopom Microstage adapter postavite adapter na okular teleskopa kako je prikazano na fotografiji i možete napraviti fotografije Meseca.

Ukoliko posedujete DSLR aparat ili CCD kameru sa odgovarajućim adapterom, vaš teleskop će postati objektiv za fotoaparat i kada opremu namontirate napravite fotografije dela Meseca koji je dodeljen vašem okrugu.

Pošaljite nam slike

Ne brinite za kvalitet snimka. Bitno je samo da ne promašite Mesec.

Fotografije dostavite lokalnim astronomskim društvima ili na zajedničku adresu: konkurs@astronomija.co.rs

Prilikom slanja fotografija obavezno poslati i podatke:

Ime i prezime:
Mesto gde je fotografija napravljena:
Fotoaparat koji je korišćen i teleskop:
Ekspozicija sa kojom je napravljena fotografija (nije obavezno):

Fotografije trebaju biti minimalne rezolucije 1 megapiksel, a maksimalno do 5 megapiskela.

Možete ih obraditi u PhotoShopu pre slanja. Slati samo sopstvene fotografije koje su snimljene u periodu od 6. do 15. oktobra 2011. godine.

Akciju “Budi deo slagalice” pokrenuli su Zoran Tomić i Srđan Penjivrag. Ova akcija je lokalizovana verzija međunarodnog fotografisanja Meseca iz 2009. godine.

Pozivamo sve zainteresovane škole i pojedince da se priključe akciji. Ukoliko imate pitanja ili sugestije pišite na konkurs@astronomija.co.rs ili ostavite komentar na sajtu Astronomskog magazina.

Jesen će trajati 89,84 dana, a završiće se  22. decembra 2011. u 6:30,0 kada počinje zima.

SUNCE

Na dan početka jeseni Sunce će se nalaziti u sazvežđu Device (Virgo), izaćiće u 6 sati i 28,2 minuta, a zaći će u 18 sati i 37,3 minuta. U momentu dolaska jeseni Sunce će od nas biti udaljeno 1.0035545 astronomskih jedinica (aj = 150 miliona km) i tu razdaljinu Sunčevi zraci, da obasjaju našu planetu, prećiće za 8 minuta i 20,8 sekundi. Tog dana prividni poluprečnik Sunca biće 1912,46″ a njegova magnituda iznosiće -26,8.

MESEC

Mesec će na dan dolaska jeseni izaći u 01 sat i 22,7 minuta, a izaćiće u 16 časova i 07,0 minuta.

Naš jedini prirodni satelit tog dana biće star 24.84625 dana, njegov prividni prečnik iznosiće 1933.51″, a magnituda -8,5. Od nas će u trenutku dolaska jeseni Mesec biti udaljen 375 078,2 kilometara

Jesen u nekoliko slika

Mesec je nad Atlantikom. Dan je u pola sveta: Evropi, Africi, pola Azije i skoro celoj Južnoj Americi. Sviće u Kanadi.
Pogled na Zemlju iz pravca Sunca u trenutku dolaska jeseni ove godine. Sunčevi zraci obasjavaju Afriku. Ovako u trenutku dolaska jeseni ove godine izgleda Zemlja gledana sa Meseca.
Kad jesen stigne do nas Sunce će biti visoko na nebu. Kliknite na sliku da se učita veća.

(preuzeto iz Astronomskog magazina)

Svake noći tokom dužeg posmatranja neba, na nekom mračnijem mestu, možemo da vidimo par “zvezda padalica”, tzv. meteora, koji obasjaju nebo. Nekih određenih dan au toku godine meteora ima mnogo više nego što je uobičajeno. Ti dani su dani kada je na nebu aktivan neki meteorski rojevi. Meteorski rojevi nastaju kad Zemlja, na svom putu oko Sunca, prođe kroz prostor ispunjen ostacima nekog drugog nebeskog tela (komete, asteroida). Tada “kamenčići” i prašina koji su otpali sa tog tela u velikom broju uleću u našu atmosferu. Kad ove čestice ulete u atmosferu kreću se velikom brzinom (nekoliko desetina km/s) i na svom putu jonizuju vazduh oko sebe. Pri rekombinaciji jona nastaje svetlost različitih boja koju posmatrači vide kao meteor. Sjaj meteora i dužina traga zavise od veličine čestice koja je sagorela i brzine i ugla kojom je uletela u atmosferu. Boja meteora zavisi od hemijskog sastava.

Osnovna karakteristika meteorskih rojeva je da meteori prividno dolaze iz istog pravca pa posmatračima izgleda kao da “izviru” iz jedne tačke na nebu. “Izvor” meteora naziva se radijant a roj dobija ime po sazvežđu u kome se radijant nalazi. Radijant večeras aktivnog roja nalazi se u sazvežđu Persej, pa je roj dobio ime Perseidi.

Perseidi su verovatno najpoznatiji meteorski roj. Pojavljuju se svake godine, u avgustu, i njihov broj je uvek približno isti. Tokom avgustovskih noći (od 23. jula do 22. avgusta) moguće je videti neke od ovih meteora ali što je Zemlja bliže pravcu kojim je proletela matična kometa Swift Tuttle ima ih sve više. Maksimum aktivnosti nastaje oko 12-13. avgusta i tada Zemlja prolazi na mestu gde su ostaci komete najgušći. Ova kometa oko Sunca obiđe jednom u 130 godina a poslednji put viđena je 1992. godine.

Tokom maksimuma aktivnosti Perseida moguće je, u dobrim uslovima, videti 100 i više meteora na sat. Nažalost ove godine broj meteora biće mnogo manji, zbog punog Meseca koji će u to vreme sijati na nebu. Sjaj Meseca “prekriće” sve manje sajne meteore i moćićemo da vidimo samo najsjajnije od njih.

Ako želite da vidite ove “zvezde padalice” i zamišljate želje najbolje vreme za posmatranje biće posle ponoći do ranih jutarnjih časova. Za posmatranje meteora potrebna vam je samo dobra volja i neko mračnije mesto.

Više informacija o ovom meteorskom roju možete naći u ovom tekstu ili na sajtu SpaceDex.

Srećan lov

Ovo je svakako najveći skup ovakvog tipa u čitavom regionu i već odavno ima internacionalni značaj koji mu daju i učesnici iz raznih okolnih zemalja, a i šire. Svake godine kamp beleži konstantni rast broja učesnika i nudi sve više kvalitetnih sadržaja. Učetvovanjem u ovakvom višednevnom dogadjaju bićete u jedinstvenoj prilici da prisustvujete zanimljivim predavanjima, zajedničkim posmatranjima i da vidite najbolje raznovrsne instrumente u vlasništvu amatera sa ovih prostora. Sve to u prekrasnom ambijentu nacionalnog parka Fruška gora.

Sve ono što treba da znate o ovom kampu, uslovima učestvovanja, načinu prijavljivanja i boravku, možete naći na sledećem linku:

AK “LETENKA2011″ – FAQ

Posmatranja će biti obavljena na lokaciji u neposrednoj blizini planinarskog doma Ploče, na nadmorskoj visini 612 m.

Ovoga puta zajedno ćemo imati priliku da posmatramo teleskopom Mesec, Saturn, Jupiter, te mnoge druge nebeske objekte poput galaksija, maglina, zvezdanih jata…

Na licu mesta biće održano i prigodno predavanje na temu astrognozije (upoznavanja sa sazveždjima), kao i o samom radu sa teleskopom.

Leto će trajati 94 dana, a završiće se  23. septembra 2011. u 11 sati i 4,6 minuta kada počinje jesen.

SUNCE

Na dan početka leta Sunce će se nalaziti u sazvežđu Bika (Taurus) i nalaziče se na visini od 12° 59′  2” nad horizontom. Od Zemlje Sunce će biti udaljeno 1.0162487 AU (152 milliona km), a svetlosnom zraku da prevali tu razdaljinu treba 8 minuta i 27,1 sekundi. Magnituda Sunca iznosiće -26,8, a uglovna veličina biće 1888.57″. Tog dana Sunce izlazi u 4 h 53 m, a zalazi u 20 h 32 m.

MESEC

Mesec će na dan dolaska leta već biti na nebu, a zaćiće u 10 h 49 m.

Magnituda Meseca će biti -10,8. Od nas će u trenutku dolaska leta Mesec biti udaljen 400 439,8 kilometara.

Početak leta u nekoliko slika

Mesec je nad Australijom. Dan je nad pola Afrike, u Evropi i u obe Amerike.
Pogled na Zemlju iz pravca Sunca u trenutku dolaska leta ove godine. Sunčevi zraci obasjavaju srednju Ameriku Ovako u trenutku dolaska leta ove godine izgleda Zemlja gledana sa Meseca.
Kad leto stigne do nas Sunce će lagano tonuti ka horizontu. Kliknite na sliku da se učita veća.

Nebeski događaji 21. juna 2011

(vest i članak preuzeti sa sajta Astonomskog Magazina: http://astronomija.co.rs/)